„Подршка ЕУ у управљању миграцијама у Србији – приступ здравственим услугама”

Из пројекта који финансира Европска Унија а имплементира Министарство здравља „Подршка ЕУ у управљању миграцијама у Србији – Приступ здравственим услугама I “ покривају се све здравствене услуге обезбеђене мигрантској популацији на територији Републике Србије. Пројекат се имплементира у периоду од 12.12.2019. године до 12.07.2021. године.

Општи циљ пројекта је да одговори на здравствене потребе миграната, избеглица и тражилаца азила у Србији, кроз подршку националним органима за пружање здравствене заштите. Специфичан циљ односи се на пружање адекватних и приступачних здравствених услуга у свим центрима и у свим здравственим установама на нивоу примарне, секундарне и терцијарне здравствене заштите и ефикасно одговарање на потребе миграната, избеглица и тражилаца азила у Србији.

Укупан утицај пројекта није само омогућавање мигрантској популацији да има потребне услуге и на тај начин доприноси њиховој отпорности, већ и пружање подршке државном систему кроз различите механизме за изградњу и побољшање  система управљања миграцијама у складу са захтевима европских интеграција, пружајући значајне одрживе резултате на дуги рок. Избегличка и миграциона криза дуж руте Западног Балкана вршила је посебно велики притисак на Србију и један од главних изазова српског система управљања миграцијама било је пружање адекватне здравствене заштите за све мигранте и избеглице у Србији.

Овај пројекат је посебно допринео: значајној професионалној радној снази која би се могла упослити према потребама; боље прилагођен миграцијски осетљив/оријентисан систем за пружање здравствених услуга са посебним фокусом на угрожене групе и повећање њихове отпорности; системима/механизмима координације и размене информација на националном и локалном нивоу.

Циљне групе обухваћене пројектном су:

1. Мигранти, тражиоци азила и избеглице који бораве на територији РС у транзитно прихватним центрима и центрима за азил;
2. Мигранти, тражиоци азила и избеглице који бораве у лошим животним условима, укључујући оне са озбиљним медицинским стањима;
3. Деца миграната и избеглица којима је потребно формално и неформално образовање /предшколске активности;
4. Мигранти у нерегуларној ситуацији, укључујући мигранте смештене у прихватним центрима и оне који се желе добровољно вратити у своју земљу порекла;
5. Лица са одобреним статусом избеглице или која уживају привремени боравак на основу хуманитарних разлога (заштићени статус), или која се одлуче вратити кући, док чекају помоћ за повратак;
6. Жртве трговине људима;
7. Деца миграната без пратње и на други начин угрожена (насиље, насиље засновано на роду, занемаривање и злостављање);
8. Мигранти и избеглице који бораве у прихватним/центрима за азил у Србији, којима је потребно психо-социјално саветовање.

Здравствене услуге за мигранте, тражиоце азила и избеглице

Мигрантској популацији у здравственим установама континуирано се пружају све здравствене услуге на сва три новоа здравствене заштите (примарном, секундарном и терцијарном нивоу), на исти начин као и грађанима Р. Србије.

Здравствене услуге се пружају у 61 здравственој установи на следећим нивоима:

Примарни ниво здравствене заштите: Дом здравља Бела паланка, Дом здравља Босилеград, Дом здравља Бујановац, Дом здравља Вождовац, Здравствени центар Врање, Дом здравља Димитровград, Дом здравља Кањижа, Дом здравља Кикинда, Дом здравља Лајковац, Дом здравља Лозница, Дом здравља Ниш, Дом здравља Нови Пазар, Дом здравља Нови Сад, Дом здравља Обреновац, Дом здравља Палилула, Дом здравља Чукарица, Дом здравља Пирот, Дом здравља Тутин, Дом здравља Сјеница, Дом здравља Сомбор, Дом здравља Суботица, Здравствени

центар Ужице, Дом здравља Шид и Дом здравља Прешево.

Секударни ниво здравствене заштите: Општа болница Врање/Здравствени центар Врање, Општа болница Кикинда, Општа болница Лозница, Општа болница Нови Пазар, Општа болница Пирот, Општа болница Сомбор, Општа болница Сремска Митровица, Општа болница Суботица, Специјална болница за неуролошка и пострауматска стања Др Боривоје Гњатић Стари Сланкамен, Специјална болница за психијатријске болести Горња Топоница Ниш, Специјална болница за психијатријске болести Ковин, Специјална болница за рехабилитацију Бања Ковиљача, Специјална болница за плућне болести Озрен, Специјална болница за плућне болести Сурдулица, Клиника за психијатријске болести Др Лаза Лазаревић, Клиника за рехабилитацију Зотовић, Градски завод за хитну помоћ Београд и Градски завод за хитну помоћ Нови Сад.

Терцијарни ниво здравствене заштите: Клинички центар Србија, Клинички цетар Војводина, Клинички центар Ниш, Клиничко болнички центар Земун, Клиничко болнички центар Звездара, Клиничко болнички центар Бежанијска коса, Клиничко болнички центар Драгиша Мишовић, Градски завод за кожне и венеричне болести, Гинеколошко акушерска клиника Народни Фронт, Универзитетска дечија клиника, Војно медицинска академија, Градски завод за плућне болести и туберкулозу Београд, Градски завод за плућне болести Војводина, Институт за мајку и дете Др Вукан Чупић, Институт за ортопедију Бањица, Институт за здравствену заштиту деце и омладине Војводина, Институт за онкологију Београд и Стоматолошки факултет.

Услуге подржане пројектом:

• Пружање превентивних и куративних прегледа;
• Пружање хитне медицинске помоћи и медицинског превоза у случају болести/ повреде опасне по живот;
• Обезбеђивање лекова, медицинских средстава, медицинских помагала и залиха неопходних за здравствени третман миграната;
• Пружање здравствене заштите у облику неопходних специјалистичко дијагностичких прегледа (општe хирургијe, неурологијe, психијатријe, гинекологијe, оториноларингологијe, офталмологијe, ортопедијe, дерматологијe и радиологијe, лабораторијскe дијагностикe);
• Пружање болничке здравствене заштите која укључује успостављање дијагнозе, лечење, медицинску рехабилитацију и исхрану пацијената у болницама;
• Спровођење програма вакцинације за мигранте и тражиоце азила, посебно за децу;
• Спровођење систематских прегледа деце миграната ради уписа у школски систем;
• Спровођење посебних програма психолошке подршке, саветовања и лечења миграната чије је ментално здравље угрожено депресијом и анксиозношћу.

Поред здравствених услуга, ради одржавања повољне епидемиолошке ситуације у транзитно прихватним центрима и центрима за азил, територијално надлежни заводи за јавно здравље редовно спроводе хигијенско епидемиолошке надзоре и врше ДДД услуге, тачније услуге дезинфекције, дезинсекције, дератизације и депедикулације.

Правни оквир

Законом о здравственој заштити („Службени гласник РС“, бр. 25/2019), члан 236. предвиђено је да страни држављанин, особа без држављанства, особа чији је статус избеглице признат, тражилац азила, регистровани странац који је изразио намеру да поднесе захтев за азил, лице уписано у програм добровољног повратка и лице коме је додељен азил у складу са међународним и домаћим законодавством у Републици Србији (у даљем тексту: странац), које има стално или привремено пребивалиште у Република Србија или транзит преко територије Републике Србије има право на здравствену заштиту у складу са овим законом, ако међународним уговором није другачије одређено.

Смештај миграната

Комесаријат за избеглице и миграције Србије (КИМС), сходно одредбама Закона о азилу („Службени гласник Републике Србије“, бр. 109/07), обавља задатке који се односе на обезбеђицање смештаја и основних услова за живот тражиоцима азила и за интеграцију лица којима је одобрен азил (центри за азил) и у складу са Законом о управљању миграцијама („Службени гласник Републике Србије“, бр. 107/12) представља централно место у политици управљања миграцијама и установљава јединствен систем прикупљања података и информација о мигрантским кретањима.

КИМС води 19 центара за смештај миграната са оптималним смештајним капацитетом од 6.000 места.

Поред редовних центара за азил, а и да би се ургентно решавало питање повећаног прилива миграната и тражилаца азила, Влада Србије је донела одлуке за успостављање и стављање на располагање додатних пријемних капацитета/транзитних капацитета који обезбеђују минималне основне услове за живот (смештај, храну, хигијену, и другу хитну помоћ) а то су:

Број миграната који ће вероватно бити присутан у Србији у наредној години тешко је предвидети јер одлуке донете у једној земљи дуж руте могу имати директан утицај на границе сваке од земаља из којих избеглице долазе и на број људи заглављених дуж руте. Недавно искуство такође указује на сезонске флуктуације при чему се број миграната смањује у пролеће и лето, али расте у јесен и зиму када је путовање највише отежано.