Отворена прва банка репродуктивних ћелија у Србији

У банци ће се чувати сперматозоиди и јајне ћелије, али и ембриони донатора, а сви парови који имају проблем са зачећем, из банке ће добити репродуктивни материјал.

Министар здравља Златибор Лончар рекао је да је у опрему уложено око милион евра и да су ембриолози, биолози, генетичари, гинеколози и инфектолози прошли све неопходне обуке.

"Парови из Србије који имају проблем са зачецћем, више не морају да иду у иностранство како би се остварили као родитељи. То могу сада да ураде и у Србији", рекао је Лончар и додао да су донети неопходан закон и сви подзаконски акти како би се та област прецизно дефинисала.

Лончар је позвао грађане Србије да се укључе у пројекат како би било што више донатора и како би што више парова без деце добило потомство.

Директор ГАК-а Александар Стефановић рекао је да више од 15 одсто парова у Србији има проблем са стерилитетом.

Он је подсетио да се од 1991. године у ГАК-у у Вишеградској ради поступак вантелесне оплодње и да је тада рођена прва беба.

Захваљујући банци репродуктивних ћелија, жене и мушкарци у Србији моћи ће да о трошку државе замрзну своје полне ћелије и ембрионе, као и да их поклоне другим људима који не могу да се остваре као родитељи.

Право да буду донори репродуктивног материјала имају жене које су здраве физички и психички и које су старе између 21 и 34 године и мушкарци до 40 година.

Законом је предвиђено да сви донори јајних ћелија, сперматозоида и ембриона буду анонимни за примаоца, али ће морати да прођу неопходне здравствене прегледе и психолошке процене, као и да се тестирају на полно преносиве болести.

Анонимност је загарантована и подаци о донору неће моћи да се добију, осим због медицинских индикација за дете.

тањуг