Брнабић и Лончар обишли радове на КЦС

Брнабић је навела да данас није уобичајено да се ради у складу с предвиђеном динамиком, а још мање да се ради брже од тога, што је, како је приметила, случај са КЦС.

''''Ово је пројекат од националног значаја и што га пре завршимо, грађани ће имати бољу здравствену услугу. То је и један од циљева Владе Србије'''', казала је Брнабићева.

Према њеним речима, уз запошљавање, здравство и образовање су најважнији приоритети владе коју предводи.

Навела је да се и у области здравства кренуло из минуса, али да је уз политику некадашњег премијера, а садашњег председника Србије Александра Вучића, а коју је и сама наставила, здравство успело да се унапреди.

Како је казала, радило се на четири стуба - обезбеђивању инфраструктуре, опреми, специјализацијама и додатном образовању медицинског особља, као и на повећању плата.

Брнабићева је рекла да се с побољшањем услова кренуло из Ниша, где је, како каже, изграђен први Клинички центар који је икада и завршен.

Министар Лончар је истакао да ће КЦС допринети бољем пружању услуга грађанима Србије, као и да се изградњом тог центра добија 930 нових кревета у полуинтензивној нези, 200 у интензивној нези, 30 операционих сала и 70 кревета дневне болнице.

''''КЦС биће изграђен по најмодернијим стандардима'''', рекао је Лончар и додао да се дуго у Србији није оволико улагало.

Обиласку радова присуствовали су и председник војвођанске владе Игор Мировић и Фелиситис Ридл из Европске инвестиционе банке (ЕИБ), која је навела да је импресионирана напретком у радовима.

Како је рекла, први пут је радове на КЦС обилазила у фебруару ове године и тада се налазила у приземљу, док је данас, пет месеци касније, изјаве за медије давала на 11. спрату зграде.

''''КЦС, који градимо заједно с другим пројектима које подржава ЕИБ, представља прекретницу за здравство у Србији'''', рекла је Фелиситис Ридл и додала да је КЦС први велики корак ка развоју здравстевних услуга на ширем подручју Београда.

Реконструкција и доградња централног објекта у КЦС обухвата зграду укупне површине од око 134.000 квадратних метара и изградњу техничких блокова А1,Б, Е и Д.

Пројектом се реализује и спољашње уређење које обухвата уређење слободних површина, паркинга, саобраћајница и тротоара, као и озелењавање површина.

У оквиру реконструкције прави се и приступна саобраћајница, односно приступни пут између Хитне помоћи и КЦС-а у дужини од 350 метара, који ће омогућити нормално одвијање саобраћаја и мање гужве у том делу града.

До сада је изграђено 105 шипова, уграђено 450 кубних метара бетона за шипове, ископано 10.000 метара кубних земље, насуто и уграђено 2.000 метара кубних туцаника.